Najveća prepreka svim preduzetnicima koji žele da započnu sopstveni biznis jeste nedostatak finansijskih sredstava, kao i papirologija koja ih čeka u daljem poslovanju. U oktobru prošle godine ukinuto je 138 parafiskalnih nameta, a samo ukidanje polovine ovih neporeskih nameta uštedelo je privredi oko 730 miliona evra. Ovo rasterećenje od visokih dažbina i komplikovanih procedura znatno je olakšalo početnicima da hrabrije zakorače u svet biznisa.

Jedan od načina da se pomogne razvoju malih i srednjih preduzeća, kao i da se pruži podrška onima koji bi da započnu sopstveni biznis jesu poslovni inkubatori.

Ovakvi centri predstavljaju podlogu za rast i razvoj malih i srednjih preduzeća, koji su osnov svake privrede. Njihove aktivnosti treba neprestano usavršavati kako bi prihodi i zaposlenost konstanstno rasli. U Srbiji ima ukupno 23 biznis inkubatora, između ostalog u Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru, Vranju… U subotičkom inkubaotru trenutno posluje 16 firmi, a sam koncept poslovnog inkubatora zamišljen je kao ustupanje prostora na period od tri godine u kojima male firme mogu da započnu svoj biznis. Tokom svog boravka u inkubatoru preduzetnici su prve godine oslobođeni plaćanja troškova iznajmljivanja, dok naredne dve plaćaju samo deo iznosa – izjavila je v.d. Poslovnog inkubatora Subotica, Ildiko Zedi.

Ova pomoć je itekako značajna ako se uzme u obzir podatak, da su prve tri godine poslovanja najkritičnije u životu jednog preduzeća, a prema sprovedenim istraživanjima, sedam od deset firmi koje posluju u inkubatorima opstanu, dok je uspeh upola manji kada je reč o predzećima koja nisu deo centra. S toga, svima onima koji imaju dobru poslovnu ideju ali nemaju iskustva u vođenju firme, pomoć u knjigovodstvu, pravu, marketingu i tome slično, je od izuzetnog značaja.

Preduzetnicima se takođe pružaju stručne obuke kako bi se bliže upoznali sa obavezama koje ih čekaju i stekli znanje neophodno za uspešno vođenje firme. Svoje mesto u subotičkom biznis inkubatoru našli su i preduzetnici sa inovativnim idejama, ali i oni koji su odlučili da se nakon dugogodišnjeg rada u drugim preduzećima osamostale. Zoran Omerović je zajedno sa kolegom 2010. godine pokrenuo sopstvenu štampariju pod nazivom “Neopress”, a da bi bili konkurentni morali su da ulože dosta novca u opremanje i kupovinu mašina.

– Teško je početi, mi smo uložili dosta i iz ličnih sredstava. Teško je za male preduzetnike da dobiju neki kredit, jer su odmah odbijeni, jer nemaju neki pozitivni završni račun – kaže Omerović.

Drugi problem koji muči skoro svakog preduzetnika jeste kako da naplati posao koji je uradio.

– Imamo posao koji se dobije, ali se ne naplati. Mi se od tog posla ograđujemo. Nažalost situacija u Srbiji je takva da moramo da pazimo na takve stvari, jer nama malima nije u interesu da dobijemo neki veliki posao, a da se posle ne naplati – ističe suvlasnik “Neopress”-a uz napomenu da je potrebna veća podrška države.

– Vidimo problem što država u tome baš ne daje toliko, ima tu nekih subvencija, nekih kredita, ali sve je to malo. Podsticajna sredstva, kažem, bilo bi dobra da su viša. Biznis inkubator je izašao u susret pošto smo treću godinu ovde. U prvoj godini kada smo imali jedan grejs period, u kome nismo plaćali zakupninu, pomogli su nam u opremanju, u kupovini nekih mašina za koje smo dobili podsticajna sredstva, pomogli su nam u nekoj obuci, dolazili su profesori pa su nam držali obuke iz preduzetništva – napominje Zoran Omerović.

Jedna od novosti inkubatora jeste uvođenje tzv. “virtuelnih stanara”, odnosno reč je o preduzetnicima koji imaju poslovni prostor i opremu ali im je neophodna pomoć u administraciji, pravu, marketingu, kao i dodatno, stručno usavršavanje. Trenutno u poslovnom centru u Subotici ima pet virtuelnih korisnika.